Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani koji poštuje vaš biološki sat

U potrazi za idealnom linijom i optimalnim zdravljem, često se susrećemo sa brojnim dijetama i režimima ishrane koji obećavaju brze rezultate, ali retko donose trajne promene. Upravo u tom kontekstu, hrononutricija se nameće kao jedinstven pristup koji ne ograničava količinu hrane, već se fokusira na vreme njenog unosa. Ova medicinska disciplina, koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu, polazi od činjenice da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije.

Šta je hrononutricija i kako funkcioniše?

Osnovna premisa hrononutricije je da nije isto kada jedemo određenu vrstu hrane. Naš organizam prilagođen je da samo u određeno doba dana može najbolje da vari i iskoristi određene namirnice. Ako uzimamo hranu kada joj nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u vreme kada se one prirodno odmaraju. Posledica ovakvog ponašanja je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu tako i parcijalno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

Za razliku od tradicionalnih dijeta, u hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, ne postoji brojanje kalorija i nema striktnih spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane omogućava trajan gubitak viška kilograma bez velike muke, a ukoliko postoje poremećaji u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Doručak - kraljski obrok koji pokreće metabolizam

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani prema principima hrononutricije. Samo jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Idealna jutarnja trpeza trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate iz žitarica, jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije.

Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili desert. Ovo je vreme kada je kombinacija proteina i ugljenih hidrata čak i poželjna, budući da je aktivnost enzima veoma značajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija tih enzima u varenju.

Ručak - punjenje baterija

Ručak je takozvano punjenje baterija i taj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla uz povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Nikada se ne pojede desert odmah posle obroka.

Mešanje određenih namirnica predstavlja jednu od najčešćih grešaka. U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Večera - prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model, jer je to vreme kada telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koje je izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi tokom čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina iz masnih riba kao što su skuša, losos ili som. Drugi isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima. Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata.

Užina - dozvoljeno zadovoljstvo u određeno vreme

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za užinu je između 16 i 18 časova. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Voće se eventualno može konzumirati sat vremena nakon obroka samo kada je telesna težina idealna.

Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka, kao i unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina. Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje, dok su kiselo mleko i sir dozvoljeni.

Ključni principi hrononutricije

Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata. Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana. Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju. Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže, dok se drugo treba samo kratko kuvati na pari.

Uskladivanje ishrane sa prirodnim ritmovima

Hrononutricija je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma koji određuje izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca i noć. Svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve naše fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije.

Kada hrononutritivni režim primenjuju gojazni, on za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje) bez ikakve muke dovodi do upadljivog gubitka telesne težine. U praksi imamo slučajeve od gubitka i više od 10 kg, mada je najčešće oko 6-8 kg. Osim gubitka kilograma, ovaj metod reguliše izgled siluete - naše telo postaje oblikovano prema urođenoj fiziološkoj konstituciji. Izražen stomak, "jahaće pantalone", velika zadnjica, debele butine itd. nisu pokazatelji naše konstitucije već posledica nepravilnog nutritivnog režima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme.

Individualni pristup i testiranje netolerancije na hranu

Dokazano je da određena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Da bismo tačno odredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere koje nam u praksi olakšavaju individualni pristup. Na primer, dokazano je da suviše kuvanog povrća u ishrani (šargarepa, celer, cvekla, paškanat, boranija, krompir itd.) dovodi do pojave širokih kukova; suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povećanja ramena i grudnog koša; mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice.

Da bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara našem organizmu, preporučuje se obavljanje testa intolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Iskustva korisnika sa hrononutricijom

Brojna iskustva ljudi koji su primenjivali hrononutriciju svedoče o njenoj efikasnosti. Jedna od korisnica navodi: "Posle mora dijeta i kojekakvih tableta za mršavljenje, ovaj način ishrane mi je doneo telo kakvo sam oduvek želela - bez gladovanja i prevelikog odricanja. Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo."

Druga korisnica ističe: "Ovo i nije dijeta, više zvuči kao pravilna kombinacija hrane. Primetila sam kako prosto 'oživim' kada pojedem crveni grejp nakon budjenja." Mnogi korisnici ističu da se osećaju puni energije, da im se ten poboljšao i da su rešili probleme sa varenjem koji su ih mučili godinama.

Zaključak

Hrononutricija predstavlja jedinstven pristup ishrani koji poštuje prirodne ritmove našeg organizma. Umesto da se fokusira na ograničavanje kalorija ili isključivanje određenih namirnica, ona naglašava važnost vremena unosa hrane i pravilnog kombinovanja namirnica. Ovaj način ishrane ne samo da omogućava gubitak viška kilograma, već dovodi do opšteg poboljšanja zdravstvenog stanja, regulacije nivoa šećera i holesterola u krvi, kao i sprečavanja nastanka brojnih hroničnih bolesti.

Kao što jedna od korisnica primećuje: "Najbitnije je što se ne osećam kao da sam na dijeti. Ne moram da se opterećujem raznim receptima, šta smem a šta ne smem. Ovde može skoro sve, samo treba pripaziti na kombinacije i vreme." Upravo ova psihološka lakóća čini hrononutriciju održivim načinom ishrane koji se može primenjivati dugoročno, omogućavajući ne samo postizanje željene telesne težine, već i njeno održavanje kroz celoživotnu promenu navika ishrane.