11 Otrovnih Biljaka koje Svaki Roditelj Treba da Prepozna: Zaštita Dece i Kućnih Ljubimaca

Kada deca krenu da hodaju, prva reakcija roditelja je da pretraže dom i sklone sve što bi moglo da predstavlja opasnost. Pažnja se usmeri na oštre predmete, hemikalije u kupatilu, lako lomljive staklene predmete i slično. Međutim, postoji jedan česti, a opasni element dekoracije koji se često zanemari - cveće. Mnoge biljke koje uzgajamo u stanovima i vrtovima zbog svog prelepog izgleda mogu biti izuzetno opasne po zdravlje, a ponekad i život, naše dece i naših kućnih ljubimaca. Svest o ovim opasnostima je prvi i najvažniji korak ka sprečavanju tragedije.

Zašto su Otrovne Biljke Opasne Upravo za Decu i Kućne Ljubimce?

Deca, posebno ona mlađeg uzrasta, istražuju svet stavljajući stvari u usta. To je njihov primarni način da upoznaju teksture, oblike i ukuse. Slično ponašanje imaju i mnogi kućni ljubimci, posebno mačke i psi, koji mogu da grickaju listove iz znatiželje ili dosade. Upravo ova prirodna radoznalost čini biljke, koje su za odrasle bezopasne dekoracije, potencijalnom pretnjom. Otrovanje biljkama može imati blaže posledice, poput gastrointestinalnih smetnji i kožnih iritacija, ali može dovesti i do teških kardioloških problema, oštećenja jetre, pa čak i do smrtnog ishoda. Stoga je od suštinskog značaja da se upoznamo sa najčešćim vrstama otrovnog bilja koje nas okružuje.

Lista 11 Najopasnijih Otrovnih Biljaka

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je prelepa listopadna penjačica koja u proleće očara velikim grozdastim cvetovima intenzivnog mirisa, obično plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može da naraste i do tri metra u visinu, a neretko se viđaju čitave zgrade obavijene ovom biljkom. Iako prelepa, nosi titulu jedne od najotrovnijih. Sve delove biljke karakteriše prisustvo toksina poput viscina i wistarina. Progutani delovi, a naročito seme i mahune, mogu izazvati teške gastrointestinalne simptome: mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku i prodornu dijareju. Dehidracija usled ovih simptoma može biti posebno opasna za malu decu.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Naparstak je biljka prepoznatljivih zvonolikih cvetova, najčešće ljubičaste, ružičaste ili bele boje. Zbog svog spektakularnog izgleda, česta je ukrasna biljka u vrtovima. Upravo ta lepota može da privuče pažnju dece. Ova biljka je, ironično, i izvor lekova za srce (digitalisa), što dovoljno govori o njenoj moći. Ako se pojede bilo koji deo biljke, toksini mogu izazvati mučninu, nesvesticu, dijareju i grčeve. U težim slučajevima, trovanje može dovesti do otkazivanja krvotoka i infarkta. Nažalost, neretki su slučajevi trovanja znatiželjnih kućnih ljubimaca.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Česta stanovnica okućnica, hortenzija je grmolika biljka koja cveta od juna pa sve do kraja jeseni. Odlikuje se velikim, bujnim cvetovima živih boja - belim, ružičastim, crvenim, plavim i ljubičastim. Zauzela je visoko mesto na listi najotrovnijih biljaka. Njeni listovi i cvetovi sadrže cijanogene glikozide. Ubrzo nakon unošenja u organizam javlja se crvenilo kože, osip i svrabež, praćeni oticanjem, mučninom, povraćanjem i pojačanim znojenjem. Ukoliko se ne zatraži hitna medicinska pomoć, trovanje hortenzijama može eskalirati do kome i otkazivanja krvotoka.

4. Đurđevak (Convallaria majalis)

Bela biljka intenzivnog i prepoznatljivog mirisa, đurđevak se često sadi u vrtovima i koristi za ukrase. Međutim, celokupna biljka je izuzetno otrovna jer sadrži heterozide koji direktno utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. Đurđevak u septembru rađa crvene plodove koji su takođe veoma otrovni i privlačni za decu. Nakon bilo kakvog dodira sa biljkom, bilo da je u pitanju cvet, stabljika ili kora, neophodno je temeljito oprati ruke.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Ova tropska biljka popularna je kao cveće u saksijama zbog svojih sjajnih, srcolikih cvetova, koji su najčešće crveni. Međutim, svi delovi biljke Anthurium sadrže kristale kalcijum oksalata. Gutanje delova biljke može dovesti do izuzetno bolnih opekotina i otoka unutar usne duplje, jezika i ždrela. Oticanje sluznice može biti toliko izraženo da dovede do gušenja i potpune opstrukcije disajnih puteva, zahtevaći hitnu medicinsku intervenciju.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Cveće koje tradicijski ukrašava grobove tokom Dana mrtvih takođe je izrazito toksično. Kod ljudi, dodir sa biljkom može izazvati jak svrabež kože, crvenilo i oticanje. Poznato je preko 100 vrsta ove biljke. Zanimljivo je da je vrtlari često sade kao prirodnu barijeru protiv zečeva, jer ovi životinji instinktivno izbegavaju biljku zbog njenih toksičnih svojstava.

7. Oleandar (Nerium oleander)

Oleandar je zimzelena biljka veoma česta na mediteranskom podneblju, cenjena zbog svojih lepih cvetova. Na ovoj biljci je otrovan apsolutno svaki njen deo, čak i suvo lišće ili grančice. Čak je poznato i da slučajno udisanje dima nastalog sagorevanjem oleandra može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Biljka sadrži toksine koji direktno utiču na rad srca, usporavajući ga ili remeteći ritam. Trovanje oleandrom je veoma opasno i može lako dovesti do infarkta. Poznati su istorijski slučajevi trovanja ljudi putem namerno pripremljenog čaja od oleandra.

8. Fikus Benjamin (Ficus benjamina)

Još jedan veoma popularan stanovnik naših stanova i vrtova. Fikus Benjamin ima blago otrovna svojstva. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a mnoge od njih u doticaju sa kožom mogu da izazovu iritacije, oticanje i svrabež, posebno kod osoba osetljivih na lateks, jer biljka pripada toj familiji. Ako dođe do neželjene reakcije, neophodno je posetiti lekara koji može propisati odgovarajuće antialergike.

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleje, sa svojim bujnim cvetovima, imaju halucinogeno i laksativno dejstvo. Simptomi trovanja uključuju povraćanje, osip na koži, jaku glavobolju, zamagljen vid i opštu slabost u mišićima. Osim što je opasna za ljude, azaleja je izuzetno toksična i za konje. Postoji više od 1000 podvrsta ove biljke, što je čini jednom od najraširenijih ukrasnih žbunjeva, a time i potencijalno opasnijih.

10. Narcis (Narcissus)

Vesnik proleća, narcis, zauzima mesto na listi prelepih ali potencijalno opasnih biljaka. Najveća opasnost krije se u njegovoj lukovici. Ako se lukovica proguta, dolazi do teških gastrointestinalnih smetnji: grčeva, dijareje i povraćanja. Simptomi prate i glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Toksin iz lukovice takođe može uticati i na rad srca, što ga čini dvostruko opasnim.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Ricinus, ili ricin, je drvenasta biljka koja se smatra jednom od najotrovnijih biljaka na planeti. Za razliku od prethodnih, ona se ne gaji u stanu i nije čest vrtni ukras, ali je bitno pomenuti je zbog njenog jedinstvenog potencijala. Seme ove biljke sadrži smrtonosni toksin ricin. Progutanje svega jednog do tri semena može dovesti do tragičnog ishoda, smrti. U blažim slučajevima, otrovanje izaziva strašne bolove, halucinacije i nezaustavljiv osećaj žeđi.

Kako Spasiti Lepotu, a Obezbediti Bezbednost?

Pitanje koje se naturalno nameće je: šta sada? Da li treba odmah da se oslobodimo svih biljaka iz našeg doma? Odgovor nije tako kategorican. Lepota biljaka je neosporna, a deca vekovima rastu uz njih. Kĺjuč leži u svesnosti, prevenciji i edukaciji.

• Edukacija: Veoma rano, na jeziku koji dete može da razume, objasnite mu da se cveće ne stavlja u usta i da se ne grickaju listovi. Ponavljajte ovo pravilo.
• Pozicioniranje: Postavite sve potencijalno opasne biljke na visoke, nedostižne police, u visoke viseće korpe ili u prostorije u koje deca ne ulaze toliko često.
• Prepoznavanje: Naučite da prepoznate biljke u svom domu. Ako imate biljku sa visokim stepenom toksičnosti, donesite informisanu odluku da li ćete je zadržati.
• Budnost:
: Nadgledajte decu i kućne ljubimce tokom igre, naročito ako su u blizini biljaka. Objasnite i gostima (baki, dedi) koje biljke zahtevaju pojačanu pažnju.
• Hitan slučaj: Uvek imajte broj telefona centra za trovanje na vidnom mestu. Ako sumnjate na trovanje, odmah pozovite hitnu pomoć i budite spremni da kažete tačan naziv biljke koja je izazvala problem. Ako je moguće, ponesite deo biljke sa sobom u bolnicu.

Možete i da odlučite da opasnije biljke zamenite potpuno bezbednim alternativama, poput herpekusa (Chlorophytum comosum), kalateje (Calathea) ili afričke ljubičice (Saintpaulia).

Zaključak: Saznanje, a ne Panika

Cilj ovog članka nije da izazove strah ili da natera ikoga da gleda na prelepi narcis ili mirisni đurđevak kao na potencijalne ubice. Cilj je saznanje i opreznost. Većina nas je odrasla uz većinu ovih biljaka i, hvala bogu, živa je i zdrava. Međutim, znanje je moć. Saznanje da nešto što nam izgleda bezazleno može da skriva opasnost omogućava nam da predupredimo nesreću, a ne da je lečimo. Omogućava nam da uživamo u lepoti prirode u našem domu, ali na način koji je bezbedan za one najranjije među nama - našu decu i naše verne ljubimce. Odluka je na svakom pojedinačno kako će upotrebiti ove informacije, ali biti informisan je prvi i najvažniji korak.